нареч., цслав. прѣжде, ст.-слав. прѣжде πρό (Остром., Супр.), ср. укр. пере(д)же, блр. переж, первонач. *perdi̯e от пе́ред, первонач. сравн. степ.; ср. Mi. EW 241; Преобр. II, 40.