I 1 л. ед. ч. жму (см.), укр. жа́ти, блр. жаць, цслав. жѩти, сербохорв. же̏ти, жме̑м, чеш. ždíti (из *jьz-žęti?), в.-луж. žimać, н.-луж. žimaś. См. жму.