с 1356 г.; см. Срезн. I, 1196; также у Котошихина (83); укр. калаву́р. Заимств. из чагат., тат., казах., тел. karaul -- то же, наряду с чагат., тур. karaɣul (Радлов 2, 146, 152, 165); см. Mi. EW 112, TEl. 1, 327 и сл.; Бернекер 1, 489.